Sat je najčešći predmet koji ljudi nasleđuju, a najređe znaju šta vredi. Razlog je jednostavan: kod sata vrednost nije na spolja vidljivom mestu. Kućište i brojčanik su ono što se gleda, a mehanizam je ono što se plaća.

Prvo pitanje: šta uopšte imate

Pre bilo kakve procene treba razdvojiti četiri kategorije, jer se prodaju potpuno različito:

• Zlatni satovi. Ako je kućište od zlata, postoji donja granica cene koja ne zavisi ni od marke ni od stanja — težina i finoća. Ta granica je često sve što sat vredi, i to treba znati unapred.
• Švajcarski mehanički satovi. Ovde marka i kalibar nose cenu. Raspon je ogroman, od zanemarljivog do ozbiljnog novca.
• Domaći i istočnoevropski satovi. Jugoslovenski, sovjetski, nemački. Vrednost je uglavnom umerena, ali postoje tačno određeni modeli koji odudaraju.
• Kvarcni satovi. Sa retkim izuzecima, tržišna vrednost je blizu nule bez obzira na marku i starost.

Šta otkupljivač zapravo gleda

Redosled je gotovo uvek isti:

1. Mehanizam. Otvara se poklopac i gleda oznaka kalibra. To je jedina informacija koja se ne može lažirati jeftino i koja odmah određuje razred sata.
2. Originalnost delova. Da li su brojčanik, kazaljke, kruna i kućište izvorni. Sat sastavljen od delova više satova vredi bitno manje od istog modela u originalu, ma koliko lepše izgledao.
3. Stanje brojčanika. Ovo je najveći izvor nesporazuma i ima svoj odeljak ispod.
4. Kućište. Da li je polirano do gubitka oštrih ivica, ima li rupa od prethodnih otvaranja, je li pozlata istrošena do mesinga.
5. Radi li. Važno, ali manje nego što vlasnici misle: servis je trošak koji se zna, a nedostajući originalni deo je trošak koji se ne zna.

Zašto servis pre prodaje često smanjuje cenu

Ovo je najskuplja greška kod nasleđenih satova. Lokalna popravka po pravilu znači: brojčanik „osvežen", kazaljke zamenjene novim, kućište ispolirano, a originalna kruna izgubljena. Svaka od tih intervencija briše deo onoga za šta kolekcionar plaća.

Ravnomerno požuteo brojčanik sa originalnom masom na indeksima je poželjan. Prefarban brojčanik koji izgleda kao nov nije — i prepoznaje se odmah, po previše oštroj štampi i po pogrešnom sjaju.

Sat prodajte onakav kakav je. Kupac koji zna šta gleda platiće servis sam i platiće ga tačno onako kako on želi. Kupac koji ne zna — ionako neće platiti razliku.

Gde prodati

Direktna prodaja otkupljivaču je brza i ima smisla za satove kod kojih je cena praktično određena unapred: zlato po težini, masovni modeli, nesigurni sastavi.

Aukcija ima smisla tačno onda kad postoji nesigurnost u vašu korist — kad je sat neobičan, kad je kalibar traženiji nego što izgleda, ili kad je stanje bolje od uobičajenog. Tada dva zainteresovana kupca određuju cenu tačnije od bilo koje procene, i razlika ume da bude višestruka.

Oglasi rade za poznate i lako proverive modele. Za sve ostalo zahtevaju da vi budete taj koji zna cenu — a ako biste je znali, ne biste je ni tražili.

Šta pripremiti pre nego što bilo koga pitate

• Fotografija brojčanika pravo odozgo, bez blica, pri dnevnom svetlu.
• Fotografija poklopca spolja i, ako se otvara bez alata, mehanizma iznutra.
• Fotografija profila kućišta i krune.
• Sve što je došlo uz sat: kutija, papiri, rezervne karike, račun. Papiri umeju da vrede koliko i deo sata.
• Kratka rečenica o istoriji: od koga je, otprilike kada kupljen, da li je servisiran.

Sa tim materijalom procena prestaje da bude nagađanje — i vi ulazite u razgovor sa iste strane stola kao i onaj ko kupuje.

Povezani tekstovi