Među numizmatičarima, antikvarima i kolekcionarima širom sveta kruži jedna bolna istina: više je istorijskih rariteta uništeno u kuhinjama njihovih vlasnika nego tokom svih ratova zajedno.

Gotovo po pravilu, kada neko pronađe staru srebrnu kovanicu, dedin orden, mesingani svećnjak ili džepni sat, prva misao je: „Moram ovo da očistim da zablista kao novo pre nego što prodam."

U tom trenutku uzima se pasta za zube, soda bikarbona, sirće, krpa za poliranje ili sona kiselina. Rezultat? Predmet koji je vredeo 500 evra preko noći postaje bezvredan komad metala koji vredi samo onoliko koliko je težak na zlatarskoj vagi za otkup loma.

Šta je patina i zašto je kolekcionari obožavaju?

Patina nije prljavština. Ona predstavlja tanak, stabilan sloj hemijskih jedinjenja (oksida, karbonata i sulfida) koji nastaje višedecenijskim ili vekovnim prirodnim kontaktom metala sa vazduhom i vlagom.

Zašto je patina neprocenjiva:

1. Pasoš autentičnosti: Patina se ne može verodostojno falsifikovati za par dana u laboratoriji. Njena dubina i prelivi boja (od zlatno-ćilibarske do duginih tonova kod starog srebra) dokaz su da predmet nije savremena kopija.
2. Zaštitni oklop: Pravilno formirana patina štiti dublje slojeve metala od dalje korozije.
3. Estetika i reljef: Patina u udubljenjima reljefa stvara kontrast i čini detalje, likove i natpise trodimenzionalnim i jasnim.

Фото: Scott Semans · CC BY 3.0 · Wikimedia Commons

Kako agresivno čišćenje ubija vrednost predmeta

Pogledajmo šta se zapravo dešava tokom najčešćih metoda „kuhinjskog čišćenja":

• Soda bikarbona, pasta za zube i abrazivi: Ovi materijali sadrže sitna mikro-zrnca koja deluju kao šmirgla. Oni skidaju patinu, ali istovremeno na površini metala ostavljaju milione paralelnih ogrebotina (tzv. "whizzing" ili "hairlines"). Pod lupom, takav novčić izgleda kao da je pregažen vozom.
• Sirće, limuntus i kiseline: Kiselina ne bira — ona nagriza ne samo oksid, već i sam čist metal. Površina postaje porozna, gubi fabrički sjaj i poprima mrtvu, neprirodno svetlu ili ružičastu nijansu.
• Krpe za poliranje srebra: Skidaju reljef sa najviših tačaka novčića ili ordena, stvarajući neprirodan sjaj koji svaki iskusni kupac prepoznaje sa dva metra razdaljine.

Koliko novca gubite? Realni primeri sa aukcija

Uticaj čišćenja na aukcijske rezultate je brutalan:

• Retki srebrni dinar Kraljevine Srbije iz 1875. godine sa lepom tamnom patinom: 300–400 evra.
• Isti takav dinar ispoliran pastom za zube do sjaja: maksimalno 30–40 evra (mnogi kolekcionari ga uopšte neće u zbirci).
• Bronzani rimski novčić očišćen kiselinom do "žute boje": gubi celokupan istorijski reljef i vredi nula evra.

Šta je jedino dozvoljeno uraditi pre prodaje?

Pravilo profesionalne konzervacije glasi: Manje je više. Ako niste konzervator — ne dirajte ništa!

Ukoliko na predmetu ima blata ili prašine:

1. Isperite predmet pod mlakom tekućom vodom.
2. Možete koristiti blagi dečji tečni sapun i nežno protrljati jagodicama prstiju (nikada četkicom za zube!).
3. Isperite destilovanom vodom (kako se ne bi zadržao kamenac iz česme).
4. Osušite predmet blagim tapkanjem čistim papirnim ubrusom — nemojte trljati!

Zlatno pravilo za prodavce: Predmet ponudite u tačno onakvom stanju u kakvom ste ga pronašli na tavanu ili u kutiji. Ozbiljni kolekcionari cene prašinu i patinu — oni žele da vide netaknutu istoriju.

Povezani tekstovi