Nasleđena zbirka je drugačiji slučaj od pojedinačnog predmeta, i greška koja se tu pravi je drugačija. Kod jedne monete čovek se boji da je potcenio. Kod cele zbirke problem je obrnut: predmeta je previše, znanja nema, vremena nema — i najlakše je sve odneti prvom kupcu ili, još gore, početi „sređivati".

Ovaj tekst je redosled za prvu nedelju. Posle nje ništa nije hitno.

Dan prvi: ne dirati ništa

Zvuči kao odlaganje, ali to je jedini korak koji se ne može ispraviti kasnije.

• Ne čistiti. Ni monete, ni ordenje, ni satove, ni mesing. Svaka intervencija je vidljiva i svaka se kažnjava — o tome postoji ceo tekst.
• Ne vaditi iz kapsula, albuma i originalnih kutija. Ambalaža je deo predmeta, a otisak prsta na proof-kovanici je nepovratan.
• Ne razdvajati komplete. Serija, set, sat sa kutijom i papirima — to su celine koje vrede više od zbira delova.
• Ne bacati papir. Stare potvrde, aukcijski katalozi, kolekcionarski kartoni, čak i beleške rukom — kod nekih kategorija poreklo vredi kao deo predmeta.
• Ne slikati blicem. Blic ravna teksturu i sakriva upravo ono što procenitelj traži.

Dan drugi: skloniti sa pogrešnih mesta

Tri najskuplja mesta u svakoj kući: betonski pod, radijator i prozor. Vlaga s poda ulazi u papir i karton odozdo; suvi vazduh uz radijator lomi kožu i lepak; sunce s prozora izbeli korice i brojčanike neravnomerno.

Zbirka može da čeka mesecima na ormaru u sobi u kojoj vi živite. Ne može da čeka ni nedelju u podrumu.

Dan treći i četvrti: popis

Popisuje se po kategorijama, ne po utisku o vrednosti. Vaš utisak je, bez uvrede, najmanje pouzdan podatak u celoj priči: stare i krupne stvari izgledaju vredno, a retkost je često sitna i tamna.

Razdvojite na stolu, u grupe, bez mešanja:

Za svaku grupu zapišite samo broj komada i ono što se vidi bez lupe. Ne procenjujte.

Dan peti: fotografije

Četiri snimka po značajnom predmetu i po jedan pregledni po grupi: dnevno svetlo sa strane, ravna podloga, bez blica. Za monete i ordenje — oba lica i rub pod uglom. Za satove — brojčanik odozgo, poklopac sa oznakama, mehanizam ako se otvara bez alata.

Fotografija je ono što pretvara „imam nekakve stare monete" u razgovor koji traje pola sata umesto mesec dana.

Dan šesti: pravni status, dok nije kasno

Kod tri kategorije provera ide pre bilo kakve ponude:

• Arheološki nalazi — srednjovekovni novac, antika, sve što je moglo doći iz zemlje. Promet je zakonski uređen, a predmet bez dokumentovane istorije se prodaje teško i jeftino.
• Oružje i delovi oružja, bez obzira na starost.
• Odlikovanja — pravila se razlikuju po periodu i po vrsti.

Ovo nije formalnost. Predmet ponuđen pre provere teško se povlači nazad.

Dan sedmi: podela na tri gomile

Ovde se donosi jedina odluka koja stvarno nosi novac.

Gomila jedna — metal. Zlato i srebro bez numizmatičkog interesa, oštećeni komadi, rupe, lem. Prodaje se po sadržaju metala, brzo i bez drame. Cena je svetska i proverljiva.

Gomila dva — lotovi. Sve čega ima mnogo i što pojedinačno ne opravdava vreme: obične godine, kasni brojevi, ponovljeni komadi. Grupiše se u lotove sa logikom koju kupac razume — opseg brojeva, jedna godina, jedan prag stanja.

Gomila tri — pojedinačno. Pet do deset odsto predmeta koji nose skoro celu vrednost zbirke. Tu ide sve neobično, sve u izuzetnom stanju i sve o čemu niste sigurni.

Najskuplja greška naslednika nije prodaja ispod cene. To je prodaja cele zbirke odjednom, po ravnoj ceni. Ravna cena znači da retkosti odlaze po ceni običnih komada, a otkupljivač tu razliku vidi odmah — zato ponuda za sve odjednom uvek postoji i uvek je udobna.

Dve zamke sa suprotnih strana

Prva: prodati sve prvom kupcu. Brzo, jednostavno i skoro uvek ispod vrednosti gomile broj tri.

Druga: naučiti numizmatiku pre nego što se bilo šta proda. To su godine, a zbirka za to vreme stoji, gubi na vlazi i deli se među naslednicima.

Sredina je jednostavna: metal i lotove prodajte odmah i bez žaljenja, a onih pet odsto pustite na otvoreno nadmetanje. Kod predmeta o kome ne znate koliko vredi, aukcija nije rizik nego suprotno od rizika: cenu određuju dva zainteresovana kupca, a ne vaša pretpostavka.

Šta poneti na procenu

Popis po grupama, fotografije, sve papire koji su došli uz predmete, i jednu rečenicu istorije: čije je bilo, otprilike kada sakupljano, da li je nešto prodavano ranije. To je sve. Ostalo je posao onoga ko procenjuje.

Povezani tekstovi