Otkup starih stripova u Srbiji: kako proceniti vrednost i gde prodati
Šta od nasleđenih stripova zaista vredi, kako očuvanost menja cenu i koji način prodaje donosi najviše — bez mitova o bogatstvu sa tavana.
Skoro svaka procena počinje isto: neko prazni tavan posle selidbe ili nasleđa i nađe kutiju stripova. Prvo pitanje je uvek isto — je li to smeće ili novac. Pošten odgovor je da je najčešće ni jedno ni drugo: u prosečnoj kutiji od dvesta brojeva ima pet do deset koji nose skoro celu vrednost, a ostalo se prodaje na kilo.
Ovaj tekst je o tome kako da razdvojite jedno od drugog pre nego što bilo šta prodate ili, još gore, bacite.
Tri stvari određuju cenu, i to tim redom
Izdanje. Nije važno samo koji je junak, nego ko ga je i kada štampao. Isti Alan Ford iz sedamdesetih u izdanju Vjesnika i pretisak iz dvehiljaditih nisu isti predmet i nisu ni blizu iste cene. Impresum na poslednjoj strani je prva stvar koju gledate.
Broj u seriji. Rani brojevi su gotovo uvek skuplji od kasnijih, iz prostog razloga: tiraž je na početku manji, a čitalac koji ih je kupovao tada nije znao da ih treba čuvati. Prvih nekoliko brojeva svake ozbiljne serije je posebna priča.
Očuvanost. O njoj ispod ceo odeljak, jer je to faktor koji vlasnici najčešće precene.
Šta se na srpskom tržištu traži
Tražnja je uža nego što izgleda i koncentrisana je na nekoliko izdanja:
- Alan Ford, izdanje Vjesnik — prvi brojevi i kompletne rane sveske. Vrednost ovde ne nosi samo strip nego i prevod: Nenad Brixy je napravio verziju koja se na ovim prostorima čita kao original, i kolekcionari je traže imenom.
- Zlatna serija i Lunov Magnus Strip, izdanje Dnevnika iz Novog Sada — prvih stotinak brojeva. Posle toga tiraži rastu, a cene padaju.
- Bonelli junaci — Zagor, Dilan Dog, Mister No, Marti Misterija. Široka i stabilna tražnja, ali upravo zato retko skupa: štampano je mnogo.
- Domaća izdanja — Nikad robom i ostalo iz produkcije Dečjih novina, Stripoteka.
- Kompletne serije u ujednačenom stanju. Komplet uvek vredi više od zbira svojih delova, jer kupcu štedi godine sakupljanja.
Sve van ovog spiska nije bezvredno, ali se prodaje sporo i po ceni koja retko opravda trud oko pojedinačnog oglašavanja.
Očuvanost je pola cene, ponekad i devet desetina
Na Balkanu se koristi skala koja se piše kao ocena: glanc (ili 1) je primerak koji izgleda kao da nije čitan, pa naniže do 5 koji je čitan do raspadanja. U praksi se najviše sreće raspon od 2 do 4.
Фото: riptheskull · CC BY-ND 2.0 · Flickr
| Stanje | Kako izgleda | Udeo pune cene |
|---|---|---|
| Glanc / 1 | Ravna rikna, oštri uglovi, bela unutrašnjost | 100% |
| 1– / 2 | Jedva vidljivo čitanje, sitno habanje uglova | 60–80% |
| 3 | Vidljiv prelom rikne, požutela ivica | 30–45% |
| 4 | Zacepljenja, nedostaje deo korice | 10–20% |
| 5 | Kompletan ali raspadnut | cena popune rupe u seriji |
Dve stvari koje obaraju cenu brže od čitanja: selotejp i vlaga. Zalepljena rikna ne popravlja strip nego mu trajno smanjuje vrednost, a miris podruma se ne vadi. Ako je kutija stajala na betonu, pogledajte donji red prvi.
Četiri načina da prodate, i šta svaki stvarno donosi
Otkupljivaču, sve odjednom. Najbrže i najsigurnije. Otkupljivač preuzima rizik da se roba neće prodati i rad oko pojedinačne prodaje, pa plaća deo tržišne cene. Ima smisla kad je kutija prosečna i kad vam je vreme vrednije od razlike.
Oglasi. Radi za pojedinačne poznate brojeve, kad znate šta imate i kad ste spremni da mesecima odgovarate na poruke. Za sto brojeva u kutiji nije rešenje.
Sajmovi i berze. Dobra cena, ali tražite kupca uživo i vezani ste za termin.
Aukcija. Ima smisla tačno onda kad ne znate koliko nešto vredi ili kad sumnjate da je retko. Otvoreno nadmetanje je jedini način da retkost pokaže svoju cenu: kod fiksne cene vi pogađate koliko neko hoće da plati, a kod aukcije to odlučuju dva zainteresovana kupca između sebe.
Фото: riptheskull · CC BY-ND 2.0 · Flickr
Pet grešaka koje koštaju
- Čišćenje i „sređivanje". Gumica, vlažna krpa i selotejp su tri najskuplje stvari u kući. Ostavite strip kakav jeste.
- Prodaja kutije „na komad". Ravna cena po primerku znači da retke brojeve prodajete po ceni običnih.
- Loše fotografije. Kupac koji ne vidi riknu i uglove pretpostavlja najgore i nudi u skladu s tim.
- Skrivanje mana. Otkriveno posle prodaje, to je povraćaj novca i izgubljena reputacija — a kolekcionarski krug je mali.
- Čekanje „boljeg trenutka". Papir na tavanu iz godine u godinu vredi manje, ne više.
Ako ne znate šta imate, ne postavljajte cenu. Postavite predmet na aukciju sa realnom početnom cenom i pustite tržište da je odredi — to je jedini način da ne prodate retkost po ceni obične sveske.
Kontrolni spisak pre procene
- Popišite serije i brojeve, ne ukupan broj svezaka.
- Fotografišite prednju i zadnju koricu i riknu, pod dnevnim svetlom.
- Pronađite impresum i zapišite izdavača i godinu.
- Odvojite sve ispod ocene 4 — to je materijal za popunu, ne za pojedinačnu prodaju.
- Ništa ne perite, ne lepite i ne peglajte.
Kad to imate, procena traje minute umesto nedelja — i vi ulazite u razgovor znajući šta držite u rukama.